Irena Trkačica (plače): Buahahahaha…

Unutarnji Psihoterapeut: (Tapš, tapš) Ma u redu je…

Unutarnji Kritičar: Ma je, sramota!

Unutarnji Psihoterapeut: Daj, pusti je. Istrčala je! To joj je prvi polumaraton. Jedino je važno istrčati.

Unutarnji Kritičar: Ma sramota. Zadnji kilometar je išla iznad 7minuta po kilometru! Iznad 7! Pa kaj je to?!

Irena Trkačica: Buahahahahaaaa….

irena3

Unutarnji Psihoterapeut: Nemoj ga slušati, skoncentriraj se na one lijepe stvari. Gle, sjeti se one Talijanke koja je trčala u minici…ili onog tipa obučenog u kutiju kokica… Svi ranjeni školarci su obilazili grad i navijali za tebe. Mama ti je donijela bananu u Dubravi. Tata koji ne može hodati je dohodao da te vidi, to je svojevrsni maraton za njega. Sin ti 20 metara prije cilja dao 5, oteo ti je medalju i objesio je sebi oko vrata… Njemu si heroj. Što on zna koliko je čega po kilometru?

Irena Trkačica: Šmrc, šmrc. Da.

Unutarnji Kritičar: 7 po kilometru!? Na treningu ide 6! Sve je to zbog pohlepe, eto, pohlepe! Pretjerala je na početku. Da je išla lijepo polako, kako sam ja govorio, rezultat bi bio puno bolji. Jesi čitala članak od Lise Stublić? Lijepo je žena rekla, nemojte se zaletjeti u startu.

Irena Trkačica: Ali trener je rekao…

Unutarnji Psihoterapeut: Dajte, nemojte sad raspravljati. Nije važno. Polumaraton je istrčan, naučili smo nešto novo, dobili sjajnu lekciju iz poniznosti i malih koraka, i što je najvažnije… ostalo nam je toooolikooo prostora za napredovanje…

Unutarnji Kritičar: Grrr.

Unutarnji Psihoterapeut (grli Irenu Trkačicu): Ozbiljno, vrijeme je za proslavu, a ne za ovakve gluposti.

Unutarnji Kritičar: Ja i dalje mislim da je sramota.

Irena Trkačica (Unutarnjem Psihoterapeutu, brišući šmrklje): Oćemo ga utopit u Manduševcu?

Unutarnji Psihoterapeut (trenutak razmisli, pa šutke kimne)

Unutarnji Kritičar: Ajme sramote! NE!

(PLJUS!)

Unutarnji Kritičar (Hvata zrak): NE! Još ćemo bit na RTL-u! NE! (Glu-glu-glu-glu….)

Unutarnji Psihoterapeut & Irena Trkačica: Jeeeeeeeej!

Irena Trkačica (plivajući Manduševcem): Ovo je skoro pa triatlon. Možda bi jednom…

Unutarnji Psihoterapeut (leđni stil): Psssst. Daj radije reci, imamo kakve rezervne gaće?

Irena Trkačica: Ups.

Unutarnji kritičar (iznervirano): Jesam vam ja lijepo….?! (Glu-glu-glu-glu…)

(Tulum i veselje može započeti.)

Napisala: Irena Čorko Meštrović

 

Podijeli tekst na društvenim mrežama: