fbpx

Drugi puta ću pametnije…

Bliži se Zg polumaraton, a u meni nemir…  trčala bih, joooooj, avaj, ali striček doktor ne da pa ne da i fućkaj ga, morat ću se zadovoljit stajanjem uz stazu (ćošak Ilice i Vodovodne, cca 19. kilometar… znak raspoznavanja: transparent – JOŠ SAMO 4 TRAMVAJSKE STANICE!) i navijanjem.

p4

Osjećam se kao jedan od onih (najčešće) američanskih roditelja koji proživaljavaju karijere svoje djece. Toddlers and Tiaras spika – I was a beauty queen so Marylynn Ariel must be a beauty queen. Nemrem si pomoć. Vi se spremate za svoj prvi polumaraton, a ja evociram kak mi je bilo lani i kak bi mi bilo sad. Kaj bi promijenila? Jesam li išta naučila? Bome, jesam…

Pa, ajd da to skucam i osjećam se korisno 😉

Pusti, pusti modu

Nema veće sreće nego kad si za svoju prvu veeeliku trku složiš jedan kjut outfit. Ok, ja sam ih složila dva jer nisam znala točno kakvo će biti vrijeme. Prvi se sastojao od zelene klupske majice (koja mi je bila pre mala pa sam je prekrojila u majicu bez rukava) i trifrtljanih tajica. Druga opcija bile su zelene kratke hlačice, tzv, hlačice s celulitom koje nisam baš često nosila, al su iste nijanse ko majica pa ono, bit će zbilja kjuuuuut. Bilo je zbilja toplo, navukla sam na sebe opciju b. Dala sam na uvid svekolikom pučanstvu svo talasavo salo i bedreni celulit. I znate kaj? Nitko se nije obazirao na moje noge!!!! Ljude načelno boli džon za vaše salo i vaš celulit. Oni koji trče, bave se sobom. Oni koji navijaju – navijaju. A oni ostali vas ionak mrze jer ste im zablokirali pol grada pa ne mogu na špicu. Ja se nisam skuhala nakon pola sata trčanja po sunčanoj Dubravi. Neke druge modno osviještene i „juj, reć će ljudi da sam debela“ cure – jesu!  Doduše, ideja da na sebe odjenem hlačice koje nisam istestirala na dionici dužoj od 5 km je bila totalni fail jer mi je nakon dva i kusur sati trčanja preslatki rozi rubić ostavio solidne ogrebotine s unutarnje strane bedara. Da, tam di najviše boli. Ista stvar desila se i sa pre malom majicom. Naravno, lijepo je biti dio krda u klupskoj majici ali kad ZAISTA ne staneš u majicu, nađi neku alternativu jer ćeš inače liječit ogrebotine od šava ispod rukava. Da, opet tam di najviše boli. Dečki, pazite na bradavice!

Bla, bla, bla….

Ne, Ivi, ne moraš pričati cijelim putem! Ok, da, ponese te adrenalin, euforija, svi viču, okružen si fendovima, ljubav za sveeeee, ljubav za sveeee, al onak – ugasi se s vremena na vrijeme jer nepravilno dišeš, gubiš dah i onak.. ne moraš baš sa svakim navijačem uz cestu popričat, Ivi! Naravno, to ne znaći da trebaš prostrijelit pogledom svakog ko ti se obrati, al zaista nema potrebe za vijuganje stazom jer „sad baš moraš Tini nekaj reč“… ne moraš, sad trčiš… po mogućnosti ravno da ti na kraju utrke Garmin ne pokaže da si zbog vijuganja u biti istrčao 23 kilometra… Vidjet ćete kad vas maratonci ulove za krug.. koji je to zen, ne vide ne čuju, samo projure popred vas…

 Let’s stay together

Zvrndala sam uokolo i naravno – ostala bez grupe. Gledam ih u daljini i mislim si, pa kaj, mogu ja i sama, baš mi je lijepo. Je, bilo mi je neko vrijeme a onda mi je postalo nekako pusto i dosadno, a i tempo mi je opal jer nisam navikla gledat na Garmin. Baš sam si nekak bila jadna pa me jako razveselilo kad me nakon povratka na Trg pored staze dočekala preklanjska školarka Sanja, s tenisicama na nogama i viknula: Oš da idem s tobom? DAAAAAAA!!!! Da mi Sanja nije pravila društvo tih zadnjih 5 kilometra – who knows. Ove godine, ne bih se odvajala od grupe ni za što!!!

Budi moja voda

Na zadnjoj okrepnoj stanici je bila gužva pa sam odlučila da je mogu i preskočiti. Na koncu sam uletila u birtiju tam blizu Selske. Srećom, svratim ponekad tam na kavu pa me znaju.

Nisam žedan. Nema veze! Popij vode!!! Do sljedeće okrepne stanice ima još oho-ho. Uzmi bočicu. Trči s bočicom, bit ćeš žedan za 10 minuta. Ili nećeš. Bit će možda žedan netko pored tebe. Il ćeš se polit vodom po glavi jer ti je vruće. Svakako uzmi vodu. Bolje trčat s bočicom vode u ruci nego s glavom na asfaltu.

Ok, sad se osjećam i korisnom pa mi je malo lakše preboljeti ovogodišnji polumaraton. Želim vam korak brz i lak, pamet u glavu i vidimo se na 19. kilometru…. samo 4 tramvajske stanice prije kraja vašeg prvog polumaratona.

ove godine ne trči: Ivi First

 

Podijeli tekst na društvenim mrežama:

2 Comments

Join the discussion and tell us your opinion.

eric mcreply
07.10.2015. at 13:09

Draga Ivi,

željno te iščekujem vidjeti i zagrliti na 19om km 😉

Denireply
07.10.2015. at 20:14

Ivi, potpisujem sve sto si rekla! Jedino sam ja imala srece, pa ove godine istrcala popravni. 😀

Leave a reply