Rastanak koji to nije

Primili smo poruku od jedne naše polaznice koja je odustala od škole. No, nakon ovakve poruke rastanak nije tako bolan jer shvaćamo da je kroz školu pokupila ono najvažnije – trkački virus.  Sigurni smo da će se kad-tad vratiti trčanju i da ćemo si domahnuti kada se sretnemo na nasipu.

Dragi Gorane,
Dragi Nedeljko,

Nikako da se javim i za konačno odustanem od svoje trkačke karijere 😉 iako zbog stalnih poslovnih obaveza i sad već zaista bitnog pada kondicije zaista se bojim da nema smisla.

Moram vam reći da me jako veselilo, društvo je odlično, vaša dobra volja i entuzijazam su zaista prekrasni i rijetko viđeni. Međutim trčanje traži posvećenost, a osobito redovitost koju mi moj trenutni životni ritam ne dozvoljava.

Svi sati na nasipu, a posebno Plitvički maraton ostat će mi kao drage uspomene, a možda i kao motiv da se, čim budem mogla drugačije organizirati zivot, vratim trčanju.

Otkrili ste mi koliko je to prekrasan sport i na tome vam zaista hvala.

Želim vam puno uspjeha u daljnjem radu i puno novih pobjeda i obećajem da cu biti glasna navijačica svim svojim kolegama i prijateljima iz školice na jesenskom polumaratonu.

Šaljem Vam puno pozdrava,
polaznica adidas škole trčanja 2012

Podijeli tekst na društvenim mrežama: